Da li ste znali da je do pre svega 40 godina na padinama Kilimanjara moglo da se vidi mnoštvo životinja, kao što su žirafe, gnuovi, bizoni, zebre i antilope, čak kažu i da su lavovi slobodno lovili. Snegovi Kilimanjara protezali su se svuda oko vulkanske kape koja čuva vrh Uhuru. Danas je situacija nešto drugačija, ali Kilimanjaro i dalje pruža autentičan miris Afrike sa istorijom koju nosi u svojoj auri.
Daleka zemlja Tanzanija dom je nesvakidašnjim prizorima kao što su rezervati Ngorongoro, Serengeti, Tarangire, jezera Viktorija, Manjara, Ejasi. U Olduvajskom klancu nalaze se i ostaci prvih ljudi na Zemlji. Ipak, među najpoznatijim lokalitetima u Tanzaniji, ali i u celoj Africi, jeste Kilimanjaro vulkanska kupa, koja sa tri vrha dominira granicom Tanzanije i Kenije i sa svojih 5.895m predstavlja najvišu tačku Afričkog kontinenta.
Prva tačka na putu do vrha Afrike jeste međunarodni aerodrom Kilimanjaro koji se nalazi na pola puta između gradova Moši i Aruša. Ti gradovi predstavljaju bazu za dalje avanture, bilo da se dolazi na safari ili na planinarenje. Moši je manji i nešto pogodniji usponu na Kilimanjaro, dok je Aruša skoro dva puta veća i opskrbljenija i češće se koristi za planirane odlaske na zapad prema safarijima, jezerima i ostalim znamenitostima.
Već po dolasku se primećuje drugačija klima i miris vegetacije. Iako se očekuje nešto suroviji predeo, Tanzanija je zapravo umereno bogata niskim rastinjem, ali i šumama. Tokom vožnje prema Aruši primećuju se mnoge plantaže banana i kafe, u daljini iza nas se nazire Kilimanjaro, a uz sam grad uspavani stratovulkan Meru visok 4.562m.
Aruša nas dočekuje sa svojim uzavrelim načinom života u ovom delu Afrike. Slabo razvijeni grad u poređenju sa evropskim standardom, vrlo užurbanim saobraćajem i mnogo uličnih prodavaca hrane i suvenira. Voće se može kupiti na skoro svakom koraku, ali je izuzetno bitno da se samo kupuje ono koje se može oguliti (banana, mango itd). Iako za susednu Keniju i njen glavni grad Nairobi važi da nije bezbedno kretati se ulicama, pogotovu noću i bez lokalne pratnje, u Aruši je potpuno drugačije.
Boravak u Aruši relativno kratko traje, svega jednu noć, taman toliko da se opskrbimo namirnicama, pogotovu vodom. Tu se vrši prepakivanje za boravak u planini dok se sav višak stvari ostavlja u hotelu. Jedna velika torba sa stvarima priprema se za nosače (vreća za spavanje, presvlaka, dodatna hrana itd.), dok se mali ranac veličine do 30l pakuje sa stvarima za dnevnu potrebu i to nosimo na leđima tokom pešačenja. Hidratacija je konstantna od samog sletanja, što zbog same temperature koja često prelazi 30°C, tako i zbog narednih dana u planini koji će svima biti mnogo lakši uz dobru hidriranost.
Sastanak u hotelu je redovno upoznavanje svih učesnika sa onim što će nas čekati tokom narednih 7 dana na planini, kao i na safariju nakon toga. Razmena iskustva i provera opreme je obavezna, jer je sigurnost najbitnija, a do toga se dolazi samo sa tačnim informacijama na osnovu kojih se može pravovremeno reagovati.
Od Aruše do ulaza u NP Kilimanjaro putuje se skoro 3 sata. Kako se put približava podnožju planine, susrećemo se onim što nazivaju „zone vegetacije“ Kilimanjara. Naime planina je podeljena u 5 zona: obradivo zemljište, tropske šume, nisko rastinje, alpska pustinja, zona glečera. Početak uspona nalazi se na granici zona obradivog zemljišta i tropskih šuma.
Prekrasna polja banana koja ukrašavaju prilaz planini, završavaju se na tački poznatoj kao Marangu kapija (1.900m). Tu prestaje vožnja i počinje priprema za pešačenje. Pre ulaska u Nacionalni park vrši se registracija svih učesnika, a u lepoj oazi se može sasvim lepo odmoriti uz mirise šume. Ulazak čuvaju rendžeri i nije moguće ući bez dozvole. Tu se predaju velike torbe nosačima, dok mali ranac imamo uvek uz sebe tokom šetnje. Po završavanju registracije grupe kreće uspon kroz zonu tropskih šuma.
Prvi dan uspona prilično je lagan, krećemo se kroz šume u kojima se vrlo često mogu sresti Plavi majmum i Kolobus majmun. Guste šume vrlo su dobar zaklon od sunca, pa je tako u svakom trenutku vrlo prijatno čak i na visokim temperaturama. Atmosfera je kao iz čuvenih avanturističkih filmova, prosto mami za stalnim fotografisanjem i upoznavanjem novih vrsta drveća. Laganim tempom stiže se do prvog prenoćišta – Mandara koliba. Tu se smeštamo u višekrevetne kolibe, dok se za druženje i obedovanje koristi zajednička prostorija.
Mandara kolibe nalaze se na jednoj otvorenoj zaravni između dva pojasa šuma. Glavni objekat za obedovanje nalazi se u selu, sa jedne strane se nalazi nekoliko bungalova za smeštaj planinara, dok su na drugoj strani pozicionirane kuhinje i objekti za lokalne vodiče i osoblje. Često se dešava da neki majmun koji se ne boji ljudi izleti iz šume i napravi pravu predstavu, a potom nestane odakle je i došao. Na ovoj visini se već može videti predivno zvezdano nebo u noći, kao i nesvakidašnji izlazak sunca!
Nosači i osoblje uvek kreće sa grupom, ali bržim tempom stižu do odredišta, tako da je uvek po dolasku u smeštaj sva oprema koja se nalazi u transportnim torbama, već ispred vrata soba.
Drugog dana nastavlja se kroz poslednji deo tropske šume, svega nekoliko kilometara nakon smeštaja već počinje da dominira srednje rastinje, sa dosta otvorenijim pogledom. Staza je pretežno zemljana, sa ponekim kamenom ili prelaskom preko potoka, kojih ima dosta u ovom potezu. Sunce je na ovoj deonici izraženo, tako da je neophodno imati šešir na glavi.
Dok se lagano pešači prema Horombu, najpre sa desne strane počinje da se uzdiže neverovatni brat Uhurua – Mavenzi, da bi se tek kasnije otvorio i pogled prema najvišem vrhu i snežnim padinama.
Lokalna klima na planini je uvek delimično predvidiva, pa se po običaju može očekivati kiša u popodnevnom periodu. Treba biti spreman na sve uslove, jer je mokra oprema u planini vrlo neprijatna situacija.
Na visini od oko 3.700m nalazi se drugi visinski kamp – Horombo. Ovde je nešto veća cirkulacija planinara, jer su smešteni i oni koji penju vrh, kao i oni koji se spuštaju sa vrha, zato je površinski skoro dva puta veći nego Mandara. Rastinja skoro da nema, a pogled je otvoren prema ravnicama Tanzanije.
U svim objektima na putu do vrha nema tople vode, a ni struje. Potrebno je isplanirati električnu energiju u vidu prenosivih baterija (preporuka 10.000 mAh ili jače), a druga opcija su mali sklopivi solarni paneli.
Topla voda za tuširanje ne postoji, ali se redovno zagreva radi priprema toplih napitaka, čajeva, kafe i slično. Bitno je znati da se na dnevnoj bazi uvek vrši dopunjavanje vode tako što se predaju termosi i flašice, potom ih osoblje iz kuhinje napuni prokuvanom vodom, spremnom za piće. Na ovim visinama potrebno je unositi minimum 3 litre vode dnevno, kako ne bi došlo do dehidratacije ili simptoma visinske bolesti.
Nakon noći u Horombu sledi dan za aklimatizaciju i odmor. Laganim hodom bez mnogo opreme kreće se prema Zebrinoj steni na visinu od 4.000m. Navodno je stena dobila naziv jer su nekada zebre dolazile tu da piju vode. Druga teorija je da naziv potiče od boja na steni, koje su dominantno crno-bele.
Povratak u Horombo nakon nekoliko sati se provodi u analiziranju visinskih simptoma, jer je moguće prvo pojavljivanje. Uvek se prvo primenjuje princip povećanog unosa vode, da bi se za neke ozbiljnije simptome pristupilo sa odgovarajućom terapijom.
Može se reći da uspon na vrh kreće iz Horomba. Taj dug prelazak preko alpske pustinje je nešto zaista neverovatno, kao da se pejzaž potpuno pretvara iz šumskog zelenila u kamenito-zemljanu pustoš. Iza nas ostaje Mavenzi, a u daljini se nazire padina kratera kojom ćemo se penjati. Kibo se još ne vidi, ali zna se da ima još da se hoda.
A hoda se tempom „Pole Pole“, što znači polako polako. Cilj je da ne podignemo puls, već da održavamo optimalni ritam i prilagođavamo telo na visinu koja je pred nama.
Dolazak u Kibo je kao pauza na usputnoj stanici. Sprema se ručak, nakon čeka sledi sastanak i odmor. Bitno je spremiti sve za uspon, višak stvari ostaje u sobama, da bi se potom leglo u vreće sa nadom da će barem neko uhvatiti koji sat sna. Iščekivanje vrha, visinski simptomi bolesti ili prosto nesanica su vrlo mogući u ovoj fazi, ali odmor je ipak bitan. Uz naravno dosta hidratacije.
Nešto pre ponoći se pale čeone lampe zajedno sa zvezdama na nebu. Ponoćni doručak i potom opremanje i postrojavanje ispred doma. Poslednja priprema pred uspon.
Vijugavom stazom kreću se svi u koloni „nogu pred nogu“. Usputne pauze prave se na određenim mestima sa zaklonom od vetra, a kraj strmog uspona je na čuvenom „Gilman’s point-u“ 5.756m. Najčešće se izlazak sunca dočekuje upravo na ovoj tački, na samoj ivici vulkanskog kratera.
Nastavak prema vrhu je dosta lakši, sad se može uživati na snegovima Kilimanjara, iako je svaki naredni korak sve sporiji baš zbog visine koja stvara napor. Na sam vrh se izlazi nakon 8-9h pešačenja od Kiba.
Količina snega zavisi od sezone, ali glečeri koji se nalaze na jugo-zapadnoj padini i dalje odolevaju i stoje ponosno. Iako u daljini, vidi se grandioznost koju nose.
Nakon pauze na vrhu, povratak je istom stazom. Svakim korakom je silazak sve lakši, a po dolasku u Kibo već preovladava opuštenost. Pravi se kraći odmor, čak oni koji se prvi spuste mogu i da odspavaju malo, a potom se pakuju sve stvari i silazi se u Horombo na večeru i noćenje.
Jutro u Horombu nakon uspona se tradicionalno proslavlja plesom svih vodiča i osoblja, pesmama „Hakuna matata“ i međusobnim razmenama zahvalnosti i čestitkama. Poslednji pogled na Kilimanjaro, Mavenzi i polazak. Vrlo brzo prolazi se poznati krajolik niskog rastinja i Mandara koliba, da bi se za tili čas stiglo i do Marangu kapije. Tu se okuplja grupa čekajući izradu zvaničnih diploma i unos u registar svih koji su popeli vrh.
Nakon ukpno 72km pešačenja za pet dana smeštamo se u vozila i krećemo prema Aruši. Tog dana se odlazi na slavljeničku večeru uz dodelu diploma, da bi se potom u hotelu već pakovali za sutrašnji polazak na safari.
Dvodnevni obilazak rezervata u kojima divlje životinje slobodno žive je predivan završetak ove afričke avanture. Iz blizine je moguće videti sve, od antilope i žirafe, do stidljivih nosoroga i nilskih konja, pa do neustrašivih lavova i leoparda. Ljubitelji offroad vožnje će posebno uživati!
Na povratku prema Aruši se mogu posetiti neverovatne radionice gde lokalno stanovništvo obrađuje fenomenalne skulpture od drveta ili pravi predivni nakit od Tanzanita. Ali jedno od atrakcija je i obilazak Masai plemena, koji žive i dalje autentičnim načinom života i moguće je posetiti neko od njihovih izolovanih sela.
Povratak u Arušu, prepakivanje i poslednja noć u Africi. Nakon toga se kreće prema aerodromu i uz poslednju zahvalnost prema planini polećemo iz ovog predivnog kontinenta.
Za datume polaska i kompletan itinerer ture, produžite do naše Kilimanjaro stranice, gde možete pronaći sve dodatne informacije. Naravno, za sva ostala pitanja, tu smo da pomognemo, te nam se možete obratiti na našoj kontakt stranici.
Radomir Mikić, UIAA II vodič