Mogli ste čuti mnogo toga o Elbrusu, da je hladno, da nije težak za uspon, ali i da je vrlo zahtevan. Jedno je sigurno – najviši je vrh Evrope i sa svojih 5.642m je apsolutno vredan svakog pomena! Potrudiću se da Vam dočaram neke detalje uspona na Elbrus.
Sam početak avanture koja vodi do vrha Evrope možemo reći da počinje sletanjem u Mineralne vode. Ovaj deo kavkaske Rusije potpuno je drugačiji od velikih gradova koji se često prikazuju na fotografijama. Dominira priroda, srednje razvijeni gradovi sa stanovništvom koje će uvek ljubazno da porazgovara sa vama, naravno na ruskom. 🙂 Same Mineralne vode, sa Pjatigorskom koji se praktično naslanja na ovaj grad, predstavljaju skup banja, jer neverovatan broj izvora daruje ovu zemlju.
Put dalje vodi preko Pjatigorska i Baksana, da bi se nakon 180 kilometara stiglo u sliv reke Baksan, te uzvodno kroz klisure koju je ista probila. Neverovatan prizor koji više podseća na divljinu negde u Kanadi, oduševljavila je svakoga ko je posetio ove krajeve.
Jednostavnost ruske arhitekture, mnoga krda konja ili krava, često se mogu videti na pašnjacima, dok okomite padine iznad njih čuvaju vrhove što se uzdižu sa svih strana. Dolaskom u Terskol možemo reći da smo u „baznom kampu“, jer se odatle konačno nazire ono što ćemo doživeti u narednim danima aklimatizacija i završnog uspona na vrh.
Miris glečerske vode koja huči pored glavnog puta, okružena četinarskim šumama i vrhovi iznad 4.000m oko Terskola svakome će izmamiti osmeh. Elbrus se odatle ne vidi, jer ga čuva nekoliko grebena na koje se vrši aklimatizacija pre odlaska u planinu. U centru zaseoka Čeget gde uglavnom boravimo, nalazi se nekoliko radnji sa opremom za planinarenje gde se može kupiti ili iznajmiti sve što je jednom avanturisti koji je došao na Elbrus potrebno.
U samom centru Čegeta nalazi se i mala pijaca za suvenirima, narodnom nošnjom i hranom koja je zaista izvrsna! Odatle vodi i žičara na obližnji vrh koji se nalazi na samoj granici sa Gruzijom, odakle se pruža nezaboravan pogled na oba vrha Elbrusa. Tada se po prvi put susrećemo izbliza sa onim što nas u narednim danima čeka.
Po dolasku u Terskol sledi odmor, obilazak i opremanje neophodnom opremom i hranom za buduće dane. Smeštaj u hotelu omogućava nam da se lepo odmorimo i prepakujemo, ali već drugog dana umesto kreveta spavamo u vreći i šatorima, jer stupamo u aklimatizacione pripreme.
Aklimatizacija za Elbrus traje dva dana i tu proveravamo u kakvoj smo kondiciji, kako se nosimo sa rancem na leđima i lagano se privikavamo na visinu. Sa oko 2.000m (nadmorska visina hotela), penjemo se na oko 3.000m gde se podiže kamp. Put je uglavnom makadam i zemljani, vrlo lagan za pešačenje. Usput se obilazi predivan vodopad „Devojačka kosa“, a odatle se pogled otvara prema gruzijskoj strani Kavkaza. Prvi znaci visinske bolesti već se ovde mogu primetiti, zato se obraća pažnja na hidrataciju, hranu i odmor.
Narednog dana raspremamo kamp i spuštamo se u Terskol, sledi odmor i prepakivanje za uspon na Elbrus. Sve se nosi u velikim rančevima, koje je moguće ostaviti u domu gde se noći (Diesel hut). To je zapravo baza za završni uspon, odakle se vrše dodatne aklimatizacije. Planinarski dom je organizovan na bazi višekrevetnih soba, sa jednim prostorom za obedovanje, dok je toalet smešten van objekta. Napuštanjem Terskola spremamo se za to da ćemo biti više dana u snežnim uslovima i da ćemo strpljivo čekati pogodno vreme za uspon na vrh.
Kombijem se vrši transport od hotela do polaza gondole koja nas vodi na visinu od 3.800m. Preskačemo dugo pešačenje u podnožiju i odmah stupamo na sneg. Temperatura je gore već hladnija, a često se može očekivati i vetar. Tačka izlaza gondole zove se Garabaši. Nekada je stara žica izlazina na 3.600m, gde je bio donji dom za spavanje, ali vremenom su je modernizovali i produžili, samim tim i olakšali dalji uspon.
Formiramo kolonu i lagano krećemo na uspon do našeg doma na 4.000m. Potrebno vreme pešačenja je oko 1-1.30h. Sve vreme hodamo po snegu, ali nije potrebna nikakava tehnička oprema (cepin i dereze). Po dolasku u dom odmaramo uz dosta hidratacije. U nastavku dana vršimo kraću aklimatizaciju, potom se vraćamo i nastavljamo odmor.
Bitno je istaći da Elbrus može biti izuzetno pitom ili nezgodan. Kao i na svaku ekspediciju koja traje duži vremenski period, sama prognoza se proverava u toku trajanja ekspedicije. Samim tim se organizacija aklimatizacionih uspona, kao i samog završnog uspona koriguje „u hodu“ kako bi se optimizovana najbolja šansa za bezbedan i uspešan završni uspon. Bilo je dana kada je na padinama Elbrusa bilo toliko toplo da je padala kiša i topio se sneg na centralnoj padini, ali takođe je bilo i temperatura od -20°C. Uvek je ključ u strpljenju jer se prozor za uspon na vrh otvori onda kada to planina odluči.
Dani provedeni u Diesel hutu pružaju nam očaravajuć pogled na kupe Elbrusa sa jedne strane i masiv Kavkaza sa druge. Dominira nesvakidašnji vrh Ušba koji predstavlja izazov i za najspremnije alpiniste. Aklimatizacija prema stenama Pastuhovim do 4.650m vrši se nekoliko puta kako bismo bili spremni za završni uspon. Takođe vršimo proveru dereza, u kojima ćemo hodati tokom aklimatizacije i završnog uspona, provežbavamo padove i zaustavljanje cepinom na obližnjoj padini. Potom se ponovo hidriramo i čekamo.
Voda se na planini može obezbediti na dva načina: topljenjem snega ili silaskom na Garabaši gde ponekad može da se kupi flaširana voda. Hranu je teže naći na planini i najbolje je poneti sve sa sobom.
Završni uspon na Elbrus kreće u ponoć. Spremamo tople napitke i više slojeva odeće koji će se korigovati u skladu sa spoljnom temperaturom. Dug uspon vodi preko Pastuhovih stena do tačke od 5.000m gde počinje duga prečnica oko Istočnog Elbrusa, sve do sedla, odnosno prevoja između dva vrha. Očekivani izlazak sunca uglavnom je na početku ulaza u prečnicu, dok pre toga hodamo po mraku. Tokom uspona hodamo polako, fokusiramo se na disanje, hidrataciju i na raspoređivanje energije.
Često se može očekivati vetar na prvoj deonici, dok na sedlu situacija biva nešto blaža. Sedlo se nalazi na visini od 5.350m i odatle predstoji još jedna deonica koju je potrebno „izgurati“ da bi se došlo do vrha. Druga prečnica, nešto strmija od prve, vodi nas po padini prema zapadnom vrhu, da bi izašla na završni plato sa kojeg se pruža pogled na najviši vrh Evrope. Sve vreme iza nas je Istočni Elbrus, sa predivnom stenovitom padinom. Standardno vreme trajanja uspona je oko 8-9 časova, savladava se 1.642m visinski. Vreme spusta je skoro 3 puta brže.
Vrh Evrope je mala piramida na samom platou odakle dolazimo. Istočna strana je blaža, dok su severna, zapadna i južna dosta okomite i nisu prilagođene za planinare. Prema severu pogled se pruža na prostrane ruske ravnice i polja, dok je prema jugu sve pokriveno snegom. Zadržavanje na vrhu zavisi od vremenskih uslova.
Spust se vrši istom maršrutom. Često se u povratku dosta podigne temperatura, pa od niskih -20°C dođemo u +20°C. Razlog za to je sunce koje reflektuje o snežnu površinu. Po povratku u planinarski dom postoje opcije da prenoći i narednog dana siđe u Terskol ili ukoliko je grupa odmorna, da se u Terskol grupa spusti isti dan. Bezbednim silaskom u hotel u Terskolu može se reći da je ekspedicija na Elbrus uspešno završena.
Za datume polaska i kompletan itinerer ture, produžite do naše Elbrus stranice, gde možete pronaći sve dodatne informacije. Naravno, za sva ostala pitanja, tu smo da pomognemo, te nam se možete obratiti na našoj kontakt stranici.
Radomir Mikić, UIAA II vodič