Iz Beograda u Teheran leti se sa Turkish Airlines, sa presedanjem u Istanbulu. Veza je dobra i čekanje na povezani let je oko jedan sat. U Teheran stižemo sledećeg dana rano ujutro. Po smeštanju u odličan hotel, sa bazenom, saunom i turskim kupatilom, imamo slobodan dan koji možemo iskoristiti za obilazak grada. Glavni grad Irana je metropola sa oko 15 miliona stanovnika (oko četiri miliona svakodnevno uđe i izađe) i odmah nam upada u oči njihov specifičan, za naše pojmove haotičan način vožnje. Međutim, sve funkcioniše…
Žene u javnosti obavezno nose maramu prebačenu preko glave. Ranije je bila obaveza da nose džilbab (hidžab – dugački, široki ogrtač od tanke tkanine, prebačen preko glave, vrata i grudi, do ispod kolena), ali danas je taj običaj malo popustio. Sve češće se pominje termin „White Wednesday” (Bela sreda), kada je prećutno dozvoljeno da marama padne na ramena, ali nemojte se iznenaditi ako vam neko priđe i opomene vas. Ima i onih koji će vam to ljutito saopštiti. U Iranu postoje regularna i verska policija. Verska ima ista (možda i veća) ovlašćenja kao i regularna.
Inače, Persijanci su veoma gostoljubiv narod i vrlo često će vam prići sa osmehom i reći: „Dobro došli u Iran. Da li vam je potrebna neka pomoć?” Često će ostaviti svoj posao ili promeniti svoju putanju da bi vam objasnili ili pokazali kuda da idete ili kako da dođete na neko mesto. Ili će vam samo prići i pitati da se fotografišu sa vama.
Uveče imamo priliku da se upoznamo sa noćnim životom Teherana. U Iranu je strogo zabranjeno točenje alkohola, pa se u restoranima mogu dobiti samo gazirana i negazirana pića. Hrana je odlična! Uglavnom je bazirana na pirinču i povrću. Od mesa se koriste uglavnom jagnjetina i riba, mada ima i piletine. Svinjetina je u muslimanskim zemljama zabranjena.
Treći dan putovanja je predviđen za prvi aklimatizacioni uspon. Vožnja turističkim autobusom do ski-centra Tochal traje oko 45 minuta i završava se na Darband trgu (1.850 m). Od parkinga na Darband trgu idemo gondolom (TeleCabin) do Stanice 7 na visinu od 3.750 m, odakle nam do vrha (3.950 m) treba oko 30 minuta. Na vrhu postoji sklonište koje je otvoreno i može se koristiti u slučaju lošeg vremena. Sa vrha se, prema severoistoku, može videti Damavand. Posle zadržavanja od oko sat-sat i po, vraćamo se peške do autobusa. U hotel stižemo u popodnevnim časovima. Sledi priprema stvari za planinu i slobodno vreme.
Ujutro, posle doručka u hotelu, krećemo put Damavanda. Vožnja autobusom traje oko tri sata. Zaustavljamo se na dva mesta: u gradiću Polour, da kupimo hranu za tri dana, i na izlazu iz naselja, gde je kancelarija Planinarskog saveza Irana, gde obavljamo proceduru dobijanja dozvole za uspon. Tu prelazimo iz autobusa u džipove, kojima se prevozimo do kampa Goosfand Sar (3.040 m). To je, u stvari, mesto gde su se skupljaju pastiri (goosfand – ovca) koji čuvaju koze i ovce. Goosfand Sar je poznat po džamiji koja je (pored one u Lasi) podignuta na najvišoj nadmorskoj visini na svetu.
Na tom mestu predajemo transportne torbe ljudima koji će ih, uz naplatu naravno, na mulama prebaciti do doma Bergah Sevom (4.250 m). U te torbe treba spakovati vreću za spavanje, podmetač, odeću i obuću za završni uspon, gas za gorionike, hranu za tri dana (mada se hrana može kupiti i u domu), rezervnu odeću i tako dalje.
Sa sobom treba poneti mali ranac u kojem su lične stvari, goreteks jakna/kabanica, čeona lampa, rukavice, voda i grickalice. Ukupna težina ranca ne bi trebalo da bude veća od osam-devet kilograma. Najčešća greška koja se pravi je da se ponese previše stvari/hrane. To treba izbeći. Naredna tri dana treba čuvati energiju jer se svakog dana dostiže veća visina.
Pešačenje od Goosfand Sara do doma Bargah Savon traje oko šest-sedam sati, zavisno od tempa grupe. Treba hodati polako, nema potrebe da se žuri. Organizmu treba vremena da se adaptira na novu visinu.
U dom stižemo pred mrak. U domu postoje dve privatne sobe sa po šest ležajeva i jedna ogromna spavaonica na spratu, sa galerijom, sa ukupno četrdesetak ležajeva. Privatne sobe se rezervišu i one se zaključavaju. U letnjem periodu, pogotovo vikendom (po solarnom kalendaru koji se koristi u Iranu dani vikenda su četvrtak i petak!), moguća je velika gužva, pa u domu bude i više od 150 ljudi koji spavaju na podu. Ispred doma postoji više od 50 uređenih mesta za postavljanje šatora. Iako se sobe rezervišu, mogući su problemi sa smeštajem. Svi nesporazumi se rešavaju, ali ne treba biti izričit i praviti nered, već prihvatiti njihov način funkcionisanja. Ipak smo mi tamo gosti.
U domu, takođe, postoji zajednička dnevna soba/trpezarija sa desetak plastičnih stolova. U kuhinji je moguće poručiti hranu. Najčešće se kuva supa sa rezancima, koju toplo preporučujem. Takođe, tu se može kupiti flaširana voda, čaj, kafa, sokovi. Vode ima, ali nije preporučljivo da je stranci piju. U trpezariji je moguće koristiti primus za pripremu hrane.
Higijena u domu nije na zavidnom nivou i treba voditi računa. Toalet je spoljašnji i odvojeni su muški i ženski.
Na planini žene ne moraju da nose marame.
Petog dana ekspedicije pravimo drugi aklimatizacioni uspon, do visine 4.800-5.000 m. Posle doručka krećemo na pešačenje. Sa sobom treba poneti dva litra vode/čaja, goreteks jaknu, grickalice (koštunjavo voće, urme, suvo voće), nekoliko čokoladica ili proteinskih štanglica, čeonu lampu, rukavice… U zavisnosti od vremenskih uslova i grupe, hoda se oko tri sata, laganim tempom, uz pauze.
Zaustavljamo se na dostignutoj visini i tu provodimo oko jednog sata. Nakon toga, laganim tempom idemo nazad. U domu smo u popodnevnim časovima. Slobodno vreme treba iskoristiti za odmor i pripremu za završni uspon.
Ustajemo rano ujutro, oko 2.30 h, doručkujemo i pripremamo se za polazak. Na uspon krećemo u 4.00 h. Oblačimo se slojevito. Temperatura može biti nekoliko stepeni u minusu. Sa sobom nosimo tri litra vode/čaja, perjanu jaknu, rukavice, naočare i kremu za sunce, hranu… Opet treba voditi računa da se ne ponese previše. Uspon je tehnički veoma lak, ali dugačak. Visinska razlika koju penjemo je oko 1.360 m.
Damavand je najviši vrh planinskog masiva Elborz. Njegova visina iznosi 5.609,2 m (https://www.iranexploration.com/mount-damavand-travel-iran-guide/), dok po starim podacima, koji su takođe u opticaju iz marketinških razloga, iznosi 5.671 m.
Za Damavand su vezane mnoge legende. Jedna od najpoznatijih je legenda o Arašu, strelcu u vojsci kralja Manučehra. Po završetku dugogodišnjeg rata sa Turanom obe strane su se dogovorile da se postavi granica tamo dokle strela dobaci. Araš je uzeo luk i strelu i popeo se na Damavand. Svom svojom snagom i životnom energijom sa vrha je odapeo strelu toliko jako da je ona letela celo jutro i u podne pala na obalu reke Oksus u Centralnoj Aziji (današnja Amu Darja), 2.250 km dalje. Reka je dugo bila granica Persije i Turana, a Araša nakon toga niko više nije video. Legenda kaže da je on i dalje na planini i da pomaže planinarima koji se slučajno izgube u njenim prostranstvima.
Visina i nedostatak kiseonika i sumporna isparenja su najveće prepreke za uspešan uspon. Damavand je aktivan vulkan. Iako je poslednji put eruptirao pre 7.300 godina, još uvek su blizu vrha prisutne fumarole – mini-krateri iz kojih izlaze sumporna isparenja. Ta isparenja su prilično zagušljiva i neophodno je nositi masku ili dvostruku maramu kao zaštitu.
Do vrha se stiže za oko osam sati. Vrh je veliki i prostran, ali se često, zbog velikog broja ljudi, za fotografisanje mora sačekati. Sumporna isparenja mogu biti jača ili slabija u zavisnosti od vremena, pa dugo zadržavanje na vrhu nije preporučljivo.
Za silazak do doma je potrebno oko četiri sata. Zbog umora treba ići sporije i voditi računa o hodanju. Kamenjar je nezgodan i moguće su povrede nogu. Na visini od 5.100 m imaćemo priliku da bolje vidimo zaleđeni vodopad visine desetak metara. U domu nas očekuje zasluženi odmor.
Ujutro, posle doručka, pakujemo stvari za mule, ostavljamo ih na dogovoreno mesto i silazimo do Goosfand Sara, gde nas čekaju naši domaćini sa džipovima. U hotel u Teheranu stižemo kasno po podne.
Sledi nam slobodan dan za obilazak Teherana. Jedna od obaveznih destinacija je Golestanska palata (Palata ruža).
Devetog dana naše putovanje se završava. U Beograd stižemo oko 19.30 h.
Za datume polaska i kompletan itinerer ture, produžite do naše Damavand stranice, gde možete pronaći sve dodatne informacije. Naravno, za sva ostala pitanja, tu smo da pomognemo, te nam se možete obratiti na našoj kontakt stranici.
Aleksandar Rašin, UIAA vodič / I kategorija