{"id":2045,"date":"2024-05-10T06:58:41","date_gmt":"2024-05-10T06:58:41","guid":{"rendered":"https:\/\/estadventure.com\/?p=2045"},"modified":"2024-05-18T13:11:53","modified_gmt":"2024-05-18T13:11:53","slug":"visinska-bolest-gde-se-ona-manifestuje-i-uticaj-na-pojedinca-i-grupu-u-planini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/estadventure.com\/sr\/visinska-bolest-gde-se-ona-manifestuje-i-uticaj-na-pojedinca-i-grupu-u-planini\/","title":{"rendered":"\u201eVisinska bolest\u201c, gde se ona manifestuje i uticaj na pojedinca i grupu u planini"},"content":{"rendered":"

Ne postoje pouzdani podaci o tome koliko osoba oboleva od visinske bolesti, zato \u0161to veliki broj ljudi koji boravi na ekstremnim visinama poti\u010de iz zemalja u kojima ne postoji razvijena medicinska slu\u017eba, pa se uglavnom u brojnim studijama koriste samo podaci iz visoko razvijenih zemalja na zapadu. Simptomi akutne visinske bolesti su \u010desto zajedni\u010dki sa simptomima drugih poreme\u0107aja izazvanih visinom, \u0161to mo\u017ee ote\u017eati postavljanje dijagnoze i epidemiolo\u0161ko pra\u0107enje ove bolesti.<\/p>\n

U Himalajima \u010desto boravi velika grupa hodo\u010dasnika iz siroma\u0161nijih delova Nepala i Indije koji su zbog nedovoljne zdravstvene prosve\u0107enosti, \u010desto \u017ertve akutne visinske bolesti i njenih komplikacija (edema mozga i plu\u0107a). Studije o visinskoj bolesti pokazuju da je njena pojava znatno \u010de\u0161\u0107a na velikim visinama (iznad 3500 metara), mada postoje dokumentovani slu\u010dajevi akutnog visinskog edema mozga i na visinama do 2100 metara. Prevalenca akutne visinske bolesti procenjuje se izmedju 43% i 63% u Himalajima, izmedju 9% i 69% u Alpima.<\/p>\n

Ljudi koji dugotrajno ili stalno \u017eive na velikim nadmorskim visinama retko oboljevaju od akutne visinske bolesti. Postoje i neka istra\u017eivanja koja pojavu akutne visinske bolesti obja\u0161njavaju geneti\u010dkim promenama koji se mogu videti kod stanovnika koji \u017eive na velikim visinama, medju kojima ima pojedinaca koji ne poseduju otpornost na akutni visinski edem mozga, i u skladu sa prirodnom selekcijom, \u010desto zavr\u0161avaju svoj \u017eivot.<\/p>\n

Kada su u pitanju deca nedostaju kvalitetne studije jer su deca vrlo retko prisutna na ovim velikim visinama. Obi\u010dno je boravak dece na visini bezbedan, ali se njihova tela te\u0161ko prilagodjavaju na nizak nivo kiseonika pa \u010de\u0161\u0107e oboljevaju od visinske bolesti. Velika opasnost kod dece postoji zbog njihove nemogu\u0107nosti da prepoznaju simptome visinske bolesti, tako da roditelji moraju pa\u017eljivo da prate eventualnu pojavu simptoma visinske bolesti kod dece.<\/p>\n

Definisanje pojma Visinska bolest<\/strong><\/h2>\n

Visinska bolest je naziv za simptome koji se javljaju pri boravku na velikoj nadmorskoj visini. Obi\u010dno se javlja iznad 2500 m, \u010desto pri brzom usponu koji ne dozvoljava telu da se prilagodi. U ve\u0107ini slu\u010dajeva radi se o blagom poreme\u0107aju koji uklju\u010duje glavobolju, gubitak apetita i mu\u010dninu i ne zahteva intervenciju lekara. Zbog u\u010destalosti blagog poreme\u0107aja mnogi smatraju kako je glavobolja na visini \u02ddnormalna\u02dd. Retko napreduje u te\u017ei oblik, mo\u017edani i plu\u0107ni edem, koji mo\u017ee biti smrtonosan, posebno ako se ne prepozna. Najbolji na\u010din spre\u010davanja visinske bolesti jeste spor uspon pri \u010demu se ostavlja dovoljno vremena za aklimatizaciju. Le\u010denje visinske bolesti podrazumeva prestanak daljeg uspona i silazak, naro\u010dito ako simptomi ne prolaze ili se pogor\u0161avaju. Kiseonik i lekovi slu\u017ee kao pomo\u0107 pri silasku.<\/p>\n

Engleski nazivi i akronimi:<\/p>\n

Altitude sickness; altitude illness<\/p>\n

AMS<\/strong>: Acute Mountain Sickness<\/p>\n

\u00a0HAPE<\/strong>: High Altitude Pulmonay Edema<\/p>\n

HACE<\/strong>: High Altitude Cerebral Edema<\/p>\n

\"\u201eVisinska<\/figure>\n

Definicija visine i fiziolo\u0161ke promene<\/strong><\/h3>\n

Nadmorska visina se mo\u017ee podeliti u nekoliko kategorija:<\/p>\n

    \n
  • srednje visoka nadmorska visina (1500 – 2500 m): primetne su fiziolo\u0161ke promene. Zasi\u0107enje arterijske krvi kiseonikom je ve\u0107e od 90%. Visinska bolest je mogu\u0107a, ali retko.<\/li>\n
  • visoka nadmorska visina (2500 – 3500 m): visinska bolest je \u010desta kod brzog uspona.<\/li>\n
  • vrlo visoka nadmorska visina (3500 – 6000 m): visinska bolest vrlo \u010desta. Zasi\u0107enje arterijske krvi kiseonikom je manje od 90%. Primetan manjak kiseonika u krvi (hipoksemija) tokom napora.<\/li>\n
  • ekstremna visina (iznad 6000 m): primetan manjak kiseonika u krvi tokom mirovanja. Pogor\u0161avanje visinske bolesti usprkos aklimatizaciji. Du\u017ee pre\u017eivljavanje te\u0161ko je mogu\u0107e.<\/li>\n<\/ul>\n

    Promene na visini<\/strong><\/h2>\n

    Normalne promene na visini<\/strong><\/h3>\n

    Svaka osoba koja se na\u0111e na povi\u0161enoj nadmorskoj visini do\u017eive\u0107e odre\u0111ene promene koje su posledica normalnog prilagodjavanja na visinu:<\/p>\n

      \n
    • ubrzano disanje (hiperventilacija)<\/li>\n
    • kratak dah tokom fizi\u010dkog napora<\/li>\n
    • u\u010destano mokrenje<\/li>\n
    • promena u\u010destanosti disanja tokom no\u0107i<\/li>\n
    • \u010desto bu\u0111enje tokom no\u0107i<\/li>\n
    • \u010dudni snovi, no\u0107ne more<\/li>\n<\/ul>\n

      \u010cinioci rizika<\/strong><\/h4>\n

      Na razvoj visinske bolesti uti\u010de brzina uspona, nadmorska visina, visina na kojoj planinar spava te individualna osetljivost. Dobra telesna kondicija ne deluje za\u0161titno, a poja\u010dani telesni napor na visini pove\u0107ava mogu\u0107nost obolevanja. Ovde je va\u017eno napomenuti da dobra telesna kondicija mo\u017ee da bude prednost samo ako se koristi umereno u skladu sa visinom nako joj se nalazite. Nagle promene ritma i sr\u010dane frkvencije dovode do velike potro\u0161nje energije \u0161to predstavlja dobar preduslov za pojavu visinske bolesti. Za svaku visinu postoji druga\u010diji na\u010din disanja i kretanja, koji je usko je povezan sa odr\u017eavanjem uravnote\u017eene sr\u010dane frekvencije. Genetski \u010dinioci tako\u0111e su odgovorni za visinsku bolest. Ve\u0107ina prethodno postoje\u0107ih bolesti kao \u0161to su hroni\u010dna opstruktivna bolest plu\u0107a ili dijabetes same po sebi ne pove\u0107avaju rizik.<\/p>\n

      Predvi\u0111anje visinske bolesti<\/strong><\/h4>\n

      Lekari ne mogu predvideti kod koje osobe \u0107e se razviti visinska bolest. Prethodna iskustva osobe s boravkom na visini dobar su vodi\u010d, ali postoje izuzeci. Bilo kakvi testovi na morskoj visini su korisni u ovu svrhu. Neka istra\u017eivanja su pokazala da postoji veza izmedju BMI (telesni indeks masti) i visinske bolesti. \u0160to je procenat masti ni\u017ei proces aklimatizacije je lak\u0161i.
      \nTakodje va\u017enu ulogu igra i aerobna izdr\u017eljivost koja se ogleda u kapacitetu na\u0161eg tela da absorbuje \u0161tvo vi\u0161e kiseonika u jedinici vremena (VO2max). Tokom uspona na velike visine va\u017eno je pratiti simptome kako bi se na vreme reagovalo jer svaki \u010dovek je pri\u010da za sebe.<\/p>\n

      Smrtnost<\/strong><\/h4>\n

      Smrtnost od visinske bolesti uop\u0161teno je niska. Smrtni slu\u010dajevi planinara u Nepalu doga\u0111aju se u 0.014% slu\u010dajeva, a od toga 0.0036% <\/strong>uzrokovano je visinskom bole\u0161\u0107u. Kod Britanaca koji su se poku\u0161ali popeti iznad 7000 m visinska bolest je uzrokovala smrt u 17%<\/strong> slu\u010dajeva.<\/p>\n

      \"Alpinista<\/figure>\n

      Osnovni oblici visinske bolesti<\/strong><\/h2>\n
        \n
      1. Akutna visinska bolest<\/li>\n
      2. Hroni\u010dna visinska bolest<\/li>\n
      3. Visinski edem mozga<\/li>\n
      4. Visinski edem plu\u0107a<\/li>\n<\/ol>\n

        Akutna visinska bolest<\/strong><\/h3>\n

        Gde?<\/h4>\n

        Naj\u010de\u0161\u0107e se javlja u masivima Himalaja, Anda i Kordiljera te u \u0161vajcarskim i francuskim Alpima. Takodje i na ostalim planinama iznad 3500mnv.<\/p>\n

        Simptomi?<\/h4>\n

        Uklju\u010duje niz simptoma kojima je prethodio dolazak na visinu: glavobolja, gubitak apetita, mu\u010dnina ili povra\u0107anje, slabost, umor, vrtoglavica i problemi sa spavanjem. Ovo su op\u0161ti simptomi koji mogu biti prouzrokovani i drugim stanjima, posebno kod osoba koje se tvrdoglavo pridr\u017eavaju plana. Simptomi se obi\u010dno javljaju 6-12 sati nakon dolaska na novu nadmorsku visinu (mogu se javiti i ranije), a nestaju nakon 1-3 dana ako nema daljeg penjanja. Retko se javlja ispod 2500 m. Mo\u017ee se javiti ote\u010denost udova. Ne postoje fizi\u010dki znaci posebni za akutnu visinsku bolest, a prisutnost neurolo\u0161kih simptoma ukazuje na mogu\u0107nost postojanja otekline mozga ili drugih poreme\u0107aja.<\/p>\n

        Razvoj poreme\u0107aja?<\/h4>\n

        Uzrok akutne visinske bolesti je nejasan. Simptomi mogu biti rezultat oticanja mozga zbog \u0161irenja krvnih sudova (vazodilatacija) usled nedostatka kiseonika. Smatra se kako sli\u010dni mehanizmi uzrokuju mo\u017edani edem koji mo\u017ee predstavljati te\u017ei oblik akutne visinske bolesti. Razlike u osetljivosti pojedinaca na visinsku bolest su impresivne<\/strong> i jo\u0161 nisu precizno obja\u0161njene.<\/p>\n

        Le\u010denje?<\/h4>\n

        Odmaranje na istoj nadmorskoj visini \u010desto omogu\u0107ava prolazak simptoma pa se ve\u0107ina pacijenata oporavlja bez le\u010denja za 24 – 48 h. Lekovi protiv bolova i povra\u0107anja (analgetici, antiemetici) mogu ubla\u017eiti glavobolju i mu\u010dninu kod blage akutne visinske bolesti. Acetazolamid je delotvoran za ubla\u017eavanje poreme\u0107aja, iako se najdelotvornija doza jo\u0161 ne zna, obi\u010dno se uzima 250 mg svakih osam sati. Deksametazon (prva doza 8 mg pa 4 mg svakih 6 sati) se tako\u0111e mo\u017ee koristiti za ubla\u017eavanje simptoma. Najva\u017enije u le\u010denju akutne visinske bolesti jeste spre\u010diti dalji uspon, a zatim obavezan silazak ako se simptomi pogor\u0161avaju ili ne prolaze nakon 24 sata. Hitno spu\u0161tanje je potrebno kod znakova edema plu\u0107a ili mozga.<\/p>\n

        \"Alpinista<\/figure>\n

        Hroni\u010dna visinska bolest<\/strong><\/h3>\n

        Od strane peruanskog nau\u010dnika Karlosa Monhe 1829. godine, prvi put je opisan hroni\u010dan oblik visinske bolesti (koja se po njemu i danas naziva Monheova bolest). Hroni\u010dna visinska bolest se retko javlja, uglavnom kod starosedelaca koji \u017eive na visinama od 3500 do 4000 metara nadmorske visine.<\/p>\n

        Ovaj oblik visinske bolesti karakteri\u0161e: pad fizi\u010dkih i mentalnih sposobnosti, promene u plu\u0107ima i promene u centralnom nervnom sistemu. Zbog rasta hipoksije (i sni\u017eene zasi\u0107enosti arterijske krvi kiseonikom) nastaje porast pritiska u plu\u0107noj cirkulaciji i pojave edema plu\u0107a, \u0161to izaziva optere\u0107enje i uve\u0107anje veli\u010dine desne polovine srca i jetre.<\/p>\n

        Grudni ko\u0161 dobija \u201cba\u010dvast\u201d oblik, \u010desto pra\u0107en i zadebljanjem prstiju sa znacima cijanoze. Bolesnici sa hroni\u010dnom visinskom bole\u0161\u0107u \u010desto se \u017eale na ka\u0161alj, iska\u0161ljavanje krvi, dispneju, bol u desnom hipohondrijumu ili krvarenje iz organa za varenje. Va\u017ean dijagnosti\u010dki znak hroni\u010dne visinke bolesti je gotovo potpuno nestajanje simptoma nakon spu\u0161tanja na nisku nadmorsku visinu. U le\u010denju izra\u017eenih manifestacija hroni\u010dne visinske bolesti primenjuju se iste mere le\u010denja i lekovi, kao i kod akutne visinske bolesti.<\/p>\n

        Visinski edem mozga<\/strong><\/h3>\n

        Edem (oteklina, skupljanje te\u010dnosti u mozgu) mozga obi\u010dno dolazi posle akutne visinske bolesti; mo\u017ee biti uzrok kome i smrti. Prili\u010dan broj ljudi, koji sa nivoa mora otputuju direktno na visinu od preko 2.500 m, \u017eali se na simptome koji variraju od glavobolje do gubitka apetita i mu\u010dnine. Za\u0161to? Dok koli\u010dina raspolo\u017eivog kiseonika opada, telo odgovara pove\u0107anjem protoka krvi prema mozgu, ali time mo\u017ee da zapo\u010dne preterano kompenzovanje, tako da te\u010dnost po\u010dne da curi iz krvnih sudova direktno u mozak, izazivaju\u0107i time njegovo oticanje. Rezultat je Akutna visinska bolest. Slu\u010dajevi mogu varirati u spektru od blagog do \u017eivotno<\/p>\n

        ugro\u017eavaju\u0107eg ozbiljnog oticanja koje nosi naziv Visinski edem mozga. Nije iznena\u0111uju\u0107e to da je oticanje sve opasnije sa pove\u0107anjem dostignute visine. U ozbiljnim slu\u010dajevima mozak biva zgnje\u010den uz ki\u010dmenu mo\u017edinu \u0161to rezultira smr\u0107u. Na\u010din da se izbegne oboljenje je da se uspon vr\u0161i postepeno, otprilike 600 m\/dan nakon 2.500 m, \u0161to va\u0161em telu daje dovoljno vremena da se na adekvatan na\u010din aklimatizuje.<\/p>\n

        Simptomi?<\/h4>\n

        Prvi simptomi su odre\u0111eni mentalni poreme\u0107aji i promena pona\u0161anja koje pacijent i okolina obi\u010dno ignori\u0161u. Pojavljuju se iznad 3.000 m. Glavobolja, mu\u010dnina i povra\u0107anje, halucinacije, dezorijentacija i zbunjenost se \u010desto vi\u0111aju; gr\u010deviti napadi su re\u0111i.<\/p>\n

        Klini\u010dki znakovi su:<\/strong><\/h4>\n
          \n
        • Ataksija ili gubitak ravnote\u017ee ili mi\u0161i\u0107ne koordinacije<\/li>\n
        • Oslabljeno mentalno funkcionisanje<\/li>\n
        • Jaka glavobolja<\/li>\n
        • Mu\u010dnina i povra\u0107anje<\/li>\n
        • Halucinacije ili simptomi o\u0161te\u0107enog govora nalik \u0161logu.<\/li>\n
        • Krvarenja u mre\u017enici oka<\/li>\n
        • Mogu se pojaviti i drugi neurolo\u0161ki poreme\u0107aji, ali u odsutnosti dodatnih znakova i simptoma edema mozga potrebno je uzeti u obzir druge dijagnoze<\/li>\n<\/ul>\n

          Te\u0161ka bolest zbog visinskog edema mozga mo\u017ee se razviti za nekoliko sati, ako se prvi simptomi ne prepoznaju ili zanemare. Edem mozga mo\u017ee se javiti zajedno s edemom plu\u0107a.<\/p>\n

          U\u010destalost?<\/h4>\n

          Kao i akutna visinska bolest, u\u010destalost edema mozga zavisi od brzine uspona i nadmorske visine, a javlja se kod manje od 0.001% osoba na visini od 2500 m te 1% na 4000-5000 m.<\/p>\n

          Le\u010denje?<\/h4>\n

          Potreban je hitan silazak ili evakuacija jer odlaganje mo\u017ee biti fatalno. Deksametazon (prva doza 8 mg pa posle toga 4 mg svakih 6 sati) obi\u010dno ubla\u017eava simptome i olak\u0161ava evakuaciju. Kiseonik tako\u0111e olak\u0161ava evakuaciju. Hiperbari\u010dne komore olak\u0161avaju simptome i samostalan silazak. I nakon spu\u0161tanja potrebno je nastaviti le\u010denje jer oporavak mo\u017ee biti spor.<\/p>\n

          Visinski edem plu\u0107a<\/strong><\/h3>\n

          Visinski edem plu\u0107a javlja se obi\u010dno 2-3 dana nakon dolaska na odre\u0111enu nadmorsku visinu.
          \nGrupe planinara su s vremena na vreme pogo\u0111ene misterioznom bole\u0161\u0107u koja nalikuje gripu, kada su u blizini najvi\u0161e ta\u010dke svog uspona, a podjednako misteriozno, stanje im se pobolj\u0161a \u010dim po\u010dnu da se spu\u0161taju. Ono \u0161to ih poga\u0111a nije grip, ve\u0107 Visinski edem plu\u0107a, odnosno nakupljanje te\u010dnosti u plu\u0107ima, koje mo\u017ee da dovede do ose\u0107anja intenzivnog umora. Dok telo poku\u0161ava da izvu\u010de \u0161to vi\u0161e kiseonika iz vazduha, edem plu\u0107a mo\u017ee nastati zbog izuzetno pove\u0107anog protoka krvi kroz plu\u0107a. Srce pove\u0107ava tok pove\u0107avanjem pritiska, izazivaju\u0107i curenje iz krvnih sudova u alveole. Obi\u010dno mu je potrebno nekoliko dana da se razvije, a stanje se obi\u010dno pogor\u0161ava sa preoptere\u0107enjem.<\/p>\n

          U te\u0161kim slu\u010dajevima, mo\u017ee se \u010duti mrmorenje te\u010dnosti u plu\u0107ima, dok \u017ertva izbacuje krvavi ispljuvak. Ovo je ozbiljno stanje koje mo\u017ee dovesti do smrti za samo nekoliko \u010dasova. Visinski edem plu\u0107a se najbolje izbegava postepenim usponom. Le\u010denje se sastoji u momentalnom silasku. Telo tako\u0111e reaguje na ni\u017ee nivoe kiseonika pu\u0161taju\u0107i vi\u0161e crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciju. Do izvesne mere, to je dobra stvar. Me\u0111utim, ako to ode predaleko, krv postaje gusta i sklona zgru\u0161avanju. Trombovi koji se otka\u010de plutaju naokolo i mogu da izazovu \u0161logove, infarkte i pulmonalne embolije. Jedino le\u010denje za gustu krv je da bude pu\u0161tena. Po\u0161to su ovakvom stanju potrebne nedelje da se razvije, to je retko slu\u010daj, osim na Himalajskim vrhovima.<\/p>\n

          Simptomi?<\/h4>\n

          Poreme\u0107aj uklju\u010duje ote\u017eano disanje pri naporu koje se pogor\u0161ava i postaje ote\u017eano i pri mirovanju, suv ka\u0161alj, slabost, lako zamaranje i nepodno\u0161enje napora. Kako se bolest pogor\u0161ava disanje je sve te\u017ee, edem plu\u0107a postaje o\u010digledan pa je mogu\u0107 razvoj kome i smrti. Rani klini\u010dki znakovi su ubrzan rad srca (tahikardija), ubrzano disanje (tahipneja), blaga temperatura, i oteklina. Pacijenti imaju ni\u017eu zasi\u0107enost arterijske krvi kiseonikom nego osobe bez visinske bolesti. Simptomi visinskog edema plu\u0107a se retko pojavljuju ispod 2.500 m.<\/p>\n

          Klini\u010dki znakovi su:<\/strong><\/h4>\n
            \n
          • Izuzetno te\u0161ko disanje i nesposobnost da se do\u0111e do daha<\/li>\n
          • Veoma ubrzan puls i u\u010destalost disanja (preko trideset udaha u minutu)<\/li>\n
          • Izuzetna iscrpljenost i te\u0161ko\u0107e pri bilo kakvom naporu<\/li>\n
          • Ka\u0161ljanje koje mo\u017ee dovesti do zvukova \u017euborenja, dok se plu\u0107a pune te\u010dno\u0161\u0107u.<\/li>\n
          • Groznica i plava boja, naro\u010dito na usnama i ispod noktiju.<\/li>\n<\/ul>\n

            Smrt mo\u017ee ubrzo nastupiti. Jedino le\u010denje je momentalni silazak.<\/p>\n

            U\u010destalost?<\/h4>\n

            Retko se javlja ispod 2500 m. U\u010destalost je 0.0001% na 2500m, a raste na 2% pri 4000 m.<\/p>\n

            Rizi\u010dni \u010dinioci?<\/h4>\n

            Brz uspon, ve\u0107i telesni napor tokom ili odmah nakon uspona, mu\u0161ki pol, mla\u0111e osobe, sklonost pojedinaca.<\/p>\n

            Le\u010denje?<\/h4>\n

            Silazak sa visine je glavni princip le\u010denja. Spu\u0161tanje od svega nekoliko stotina metara mo\u017ee pobolj\u0161ati stanje pacijenta. Kiseonik treba dati ako je dostupan. Nifedipin je delotvoran u le\u010denju i spre\u010davanju plu\u0107nog edema kod podlo\u017enih osoba (prva doza 10 mg, kasnije 20 mg svakih 12 sati). Prenosna hiperbari\u010dna komora omogu\u0107uje simulaciju spu\u0161tanja. Sastoji se od torbe nepropusne za vazduh koja se puni manualnom pumpom (Gamow vre\u0107a). Potrebno je stalno pumpanje. Komora mo\u017ee uzrokovati klaustrofobiju, a le\u017eanje mo\u017ee ote\u017eati disanje. Uprkos ovim problemima komora je vrlo popularna i nose je mnoge ve\u0107e ekspedicije.<\/p>\n

            \"Prenosna<\/figure>\n

            Procedure kod razli\u010ditih oblika visinske bolesti:<\/strong><\/h3>\n