OTKRIJ
Šta vas čeka na Borneu
09.01.2021
Ako ste gledali čuveni film Avatar sigurno ste poželeli da obiđete planetu Pandoru na kojoj se odvija radnja filma. Pošto je to mesto izmišljeno, pretpostavljam da je autora inspirisala priroda sa ostrva Borneo koja srećom postoji na našoj divnoj planeti.
Borneo je treće po veličini ostrvo na svetu, a najveće u Aziji. Ostrvo dele tri države: Brunei, Malezija i Indonezija. Mi smo bili na malezijskom delu ostrva gde se nalazi i najviši vrh Mt. Kinabalu (4095m).
Kako izgleda hodanje kroz šumu koja je najstarija kišna šuma na planeti? Nestvarno. Svakog trenutka očekivao sam da ugledam Avatara u ogromnim krošnjama drveća ili u najmanju ruku da čujem Tarzana kako doziva životinje.
U jednoj avanturi doživeli smo sve što na Borneu postoji: Penjanje na Mt. Kinabalu (4095m) najviši vrh u jugoistočnoj Aziji, rafting u nabujaloj planinskoj reci, hodanje po visećim mostovima koji povezuju krošnje drveća 30m iznad tla (canopy walkway), kupanje u termalnim izvorima u sred džungle, obilazak autentičnih plemena i na kraju dvodnevno ronjenje u najatraktivnijem mestu za ronjenje na svetu. Tokom avanture na Borneu imali smo priliku da vidimo i hranimo orangutane u njihovom prirodnom staništu.
Biljni i životinjski svet je veoma raznovrstan što je nesumnjivo ovu avanturu dodatno učinilo posebnom. Sa vrha Mt. Kinabalu u jutarnjim satima vide se čak udaljeni Filipini pa i dalje. Mi smo sve vreme boravili na teritoriji države Sabah, koja je jedna od 13 Malezijskih država i nalazi se na ostrvu Borneo.
Kota Kinabalu je glavni grad ove države i bio je naša baza za sve aktivnosti na ostrvu. Ronjenje se odvija u Tunku Abdul Rahman Nacionalnom parku koji se nalazi na pet ostrva udaljenih samo 30 minuta vožnje čamcem od Kota Kinabalu. Borneo se nalazi na samom ekvatoru i tokom cele godine u popodnevnim satima pada kiša, ali se u toku noći izvedri i pre podne je vidljivost odlična.
Avantura počinje u Poring Hot Springs gde se nalazi 5 termalnih izvora (49 – 60°C). Prvo smo svratili do sela Nabalu, a zatim krenuli u avanturu šetanja po krošnji drveća na 30m iznad tla. Imali smo priliku da upoznamo najraznovrsniji biljni i životinjski svet, zato je fotoaparat bio obavezan rekvizit na ovom putovanju. Nakon toga smo otišli do termalnih izvora gde u toplim bazenima uživamo u pogledu na uredjen cvetni vrt. Posle ručka obišli smo zaštićenu zonu u kojoj raste preko 1500 vrsta orhideja, 4500 zaštićenih biljnih vrsta od kojih 77 raste samo na tom prostoru i nigde više. U parku takođe živi 289 vrsta ptica i 290 vrsta leptira.
Sledeće jutro nas je obradovao prelep pogled na Mt. Kinabalu. Stene izranjaju iz beskrajnog zelenila. Posle vožnje do Kinabalu parka i pakovanja opreme krenuli smo na uspon ka vrhu Mt. Kinabalu (4095m). Prethodno smo se registrovali na ulasku u park kod Timpohon gate. Prolazimo kroz različite zone vegetacije i uživamo u pogledu. Staza je tako obeležena da na svakih 100m imate oznaku, a na svakih 1km postoji toalet, kao i mesto gde možete da sednete i da napravite pauzu. Nakon šest sati hoda dolazimo do planinske kuće Laban rata na visini od 3297m. Sobe su više nego pristojne, a hrana još bolja. U nekim segmentima, planinska kuća je bolja nego domovi u Alpima, što je bilo pravo iznenadjenje. Uživamo u pogledu na dolinu i nepregledne šume koje se kao tepih prostiru unedogled pred nama. Ovde srećemo ljude iz čitavog sveta mada ih najviše ima iz Azije. Veselo društvo je uvek spremno na razgovor, ali se neki ranije povlače u sobe na spavanje, jer se na vrh kreće oko dva sata ujutru.
Planinari kreću na završni uspon na Mt. Kinabalu (4095m) kako bi posmatrali izlazak sunca na vrhu. U početku se penje uredjenom stazom pod čeonim lampama, a u svitanje se izlazi na stenoviti deo planine. Uživanje u nesvakidašnjem pogledu. Senka našeg vrha se ocrtava dole na krošnjama drveća u džungli. Ovde je dosta suvlji vazduh pa se lakše krećemo. Na vrhu je toliko lepo da ljudi samo sede i gledaju u daljinu. Teško ih je pokrenuti, a povratak do podnožja je dug. Nekako krećemo put doline i uglavnom svi u tišini hodamo ispunjeni nekim čudnim zadovoljstvom. Sišli smo u Laban rata na doručak, a onda posle pakovanja opreme nastavili smo silazak do Kinabalu parka (Timpohon gate) gde smo uzeli naše sertifikate o usponu na vrh. Porilično smo umorni ali zadovoljni, vozii smo se jedno dva sata u kombiju sve do Kota Kinabalu. Konačno dobar tuš i odmor na terasi sa pogledom na more.
Narednog dana avantura se nastavlja bez predaha. Čekao nas je rafting na reci Padas. Kažu nam kada smo već prevalili toliki put iz Evrope obavezno moramo otići na ovaj rafting. Do početne tačke vozimo se železnicom koja je izgradjena u 19. veku. Meni je ovo već bio nevidjen doživljaj. Vagoni koji voze turiste na „Šarganskoj osmici“ su luksuz kako sve ovo izgleda. Na svakih par kilometara voz stane da izadje lokalno stanovništo koje se vrača iz grada. Spust počinje od sela Pangi koje naseljava Murat pleme u prošlosti poznato kao lovci na glave. Dok smo se oblačili u nepromočiva odela, imali smo kratak tečaj o ponašanju na vodi tokom raftinga. Rafting traje desetak kilometara sa 7 vodopada (Težina III/IV). Nije nam baš bilo svejedno. Na nekim vodopadima malo je falilo da poispadamo iz čamca, ali se na kraju sve dobro završilo. Po završetku rafting ture odveli su nas na vrhunski ručak u prirodi. Nakon ručka ukrcali smo se u voz i truckali se do grada. Uveče u Kota Kinabalu su se prepričavale situacije koje smo imali na raftingu. Adrenalin je još radio…
Narednog dana obišli smo Mari Mari pleme.To je možda najbolje mesto gde se može upoznati tradicija i kultura plemena koje žive na ostrvu Borneo. Boraveći u selu, upoznali smo njihov način života, način na koji grade kuće, kako spremaju hranu, način lova i ostale veštine neophodne za život u džungli. Tu žive plemena: Bajau, Lundayeh, Murut, Rungus i Dusun. Videli smo specifičan način paljenja vatre uz pomoć bambusa, a posebno interesantan je način pravljenja tetovaža i njihov simbolizam. Nisam baš sve najbolje razumeo, ali su crteži veoma interesantni. Boravak u ovim selima je svojevrsno putovanje kroz prošlost, a tako je najbolje doživeti ukuse, mirise, zvukove i osetiti jedinstvenost ovog ostrva.
Sledeći dan bili smo na reci Tempasuk kako bi smo videli Proboscis Monkey – retku vrstu majmuna koja živi samo na Borneu. Imali smo sreće da vidimo simpatično stvorenje na drvetu. Nakon povrataka i ručka pored reke, otišli smo na krstarenje uz reku Nanamun kako bi videli na hiljade svitaca (fireflies) koji se pojavljuju nakon zalaska sunca. Ovo je bilo nestvarno. Neki su čak pomislili da se uz obalu na drveću pale lampice kako mi prolazimo.J Nijedan fotoaparat nije uspeo da zabeleži ovo čudo u prirodi.
Na kraju ove naše avanture bili smo na ronjenju u toplom moru. Prevezli su nas malim brodom do Tunku Abdul Rahman parka. Smestili smo se u ronilačkom kampu na samoj plaži. Ovo je mesto na kojem poželite da ostanete zauvek. Mir i tišina, predivni zalasci sunca i hrana direktno iz mora, plus ronjenje. Na hiljade raznobojnih riba i različitih korala oko nas, a poseban trenutak je bio kada smo otkrili jednu plavu zvedu. Pošto smo promenili prvobitni plan, te umesto na ostrvo gde ima puno turista otišli na potpuno pusto ostrvo, imali smo tu privilegiju da uživamo u sitnom kristalnom pesku i ronjenju u toplom moru.
Tokom vožnje ka Kota Kinabalu naš vozač je vozio gliser nešto brže, jer je krenula kiša. Na kraju smo bili potpuno mokri, ali to je upotpunilo avanturu za taj dan.
Pre povratka sa ove avanture imali smo priliku da obidjemo grad Kota Kinabalu, njegove muzeje, čuvenu plutajuću Džamiju i veliku riblju pijacu, gde se može pojesti sveža riba i jastozi. Sve u svemu, Borneo je za svaku preporuku. Sa nama je bio i snimatelj sa RTS-a koji je od snimljenog materijala uradio dokumentarni film u dve epizode. Možete ih pogledati na:
Za datume polaska i kompletan itinerer ture, produžite do naše Borneo stranice, gde možete pronaći sve dodatne informacije. Naravno, za sva ostala pitanja, tu smo da pomognemo, te nam se možete obratiti na našoj kontakt stranici.
Dragan Jaćimović, UIAA I vodič
